Poštovani,
Ukratko ću da Vam napišem moje utiske posle mesec dana boravka u Vimbldonu i pohađanja kursa English for Law u Wimbledon School of English.
Škola i kurs
Generalno sam veoma zadovoljna i školom i kursom. Osim kurseva, škola nudi i veliki broj izleta kao i drugih društvenih aktivnosti ( irsko veče, časovi zumbe, internacionalne žurke – sve to se odvija u samoj školi u pristojno vreme, uglavnom se sve završava do 22h; osim toga tu je bila i brza tura Londonom, obilazak pabova, filmsko veče, odlasci u pozorište i slično). Izleti se organizuju svake subote i škola o njima unapred obavesti sve svoje studente, tako da se mogu na vreme prijaviti. Osoblje je veoma pristupačno i ljubazno, za sve probleme i pitanja im se može obratiti i oni se trude da izađu u susret maksimalno. Studenti dolaze sa apsolutno svih strana sveta, tako da je škola sjajno mesto za stvaranje internacionalnih prijateljstava i upoznavanje drugih kultura i jezika. I još da pomenem, jako se pazi na maloletne studente; onemogućen im je pristup alkoholu, cigaretama i slično, a za njih se organizuju i posebne žurke koje se uglavnom završavaju do 22h.
Što se kursa tiče, mislim da je dosta kvalitetan. Veoma je bitno da se naglasi svima koji razmišljaju da upišu ovaj kurs da moraju da imaju dobro predznanje engleskog, minimum nivo B2, čak bih rekla da je poželjnije i C1 jer će im onda biti lakše da sve isprate. Tekstovi su dosta složeni, ne samo da imaju prilično pravne terminologije nego i dosta naprednog engleskog, fraza, idioma, frazalnih glagola i slično, a na samom kursu se ne obraća pažnja na gramatiku već isključivo na pravni vokabular. A povrh toga, na samom ispitu postoji vremensko ograničenje za svaki zadatak ( Writing, Reading, Listening i Speaking), tako da je stvarno bitno da kandidati mogu da brzo razumeju ono što su pročitali/čuli. U mojoj grupi je bila jedna Italijanka koja je došla na kurs sa nivoom A2 i nije uopšte mogla da isprati gradivo, tako da je na kraju odustala od ispita. Sam ispit je dosta zahtevan i neophodno je dosta rada i učenja da bi se položio, ali naravno nije nemoguće. Ono što bih takođe htela da istaknem je da je preporučljivo da ovaj kurs upišu oni koji su završili najmanje dve godine Pravnog fakulteta, pa možda čak i tri. Nije nužno, ali bi kandidatima bilo dosta lakše da shvate gradivo i lekcije kad bi imali određeno predznanje. Na prvoj godini fakulteta gotovo i da nema pravnih predmeta već sociologije, istorije i slično, dok se na ovom kursu uči o prilično stručnim temama poput ugovora, međunarodne trgovine, intelektualnih prava, prava konkurencije, kompanijskog prava, tako da je poprilično izazovno slušati o tome po prvi put i to na engleskom. Čak i meni je u nekim momentima bilo teško da shvatim gradivo, jer na kraju mi na kursu ipak učimo pravila anglosaksonskog pravnog sistema dok mi sami dolazimo iz kontinentalnog sistema, a između njih postoji dosta razlika. Jedna mana ovog kursa ( na koju sam školi i skrenula pažnju, kao i ostali iz moje grupe) je to što su profesori isključivo lingvisti, dakle oni sami ne poseduju pravno znanje tako da nisu bili u stanju da nam odgovore na neke pravne nedoumice koje su iskrsle dok smo radili lekcije, jer na ovom kursu nije poenta nabubati termine napamet, već zaista razumeti temu o kojoj je reč. Meni je, na primer, bio problem da shvatim šta je ”novacija” u engleskom pravu jer se potpuno razlikuje od ”novacije” u srpskom pravu, a profesor nije umeo da objasni jer je to bilo stručno pitanje a ne lingvističko. Mi kao grupa smo dali predlog da škola omogući makar jednom nedeljno da dođemo u kontakt sa engleskim pravnikom koji bi onda mogao da nam odgovori na sva ta pitanja i reši nedoumice. No, bez obzira na to, kurs je, kao što sam već rekla, dosta kvalitetan i stvarno može dosta da se nauči i unapredi već postojeće znanje engleskog.
Jedan interesantan momenat je bio kada smo imali organizovanu posetu različitim sudovima. Obišli smo Centralni krivični sud Old Bailey, kao i Royal Court of Justice (jedna od slika koju sam Vam poslala je ispred ovog suda, druga je ispred naše škole). Veoma interesantno iskustvo, posebno kad je Krivični sud u pitanju, sedeli smo i slušali pravo suđenje, videli smo izvođenje dokaza, snimke pljačke, svedočenje detektiva i osumnjičene. Ono što nas je posebno obradovalo je to što su i sudije i advokati imali perike i odore kao i na filmovima 🙂
Smeštaj
Što se smeštaja tiče, izuzetno sam zadovoljna. Odsela sam u porodici, u 20 Dennis Park Crescent u kući divne gospođe Marianne Zeck. Izuzetno ljubazna i odgovorna, poštuje privatnost onih koji odsedaju kod nje, veoma razumna i sa njom se jako lepo može dogovoriti i oko vremena za večeru. Nebrojeno puta sam kasnije dolazila kući jer sam išla u obilazak Londona, pa sam se sa njom dogovarala da mi ostavi večeru za kasnije. Samo je bitno da se unapred najavi kašnjenje (što važi i za ostale porodice, naravno). Kuća je preslatka, lokacija je sjajna, oko 15 minuta peške do škole, isto toliko i do glavne stanice, izuzetno miran i porodičan kraj. Sve u svemu, jako sam zadovoljna, za vreme svog boravka nisam doživela nijednu neprijatnost, a kamoli incident, i toplo bih preporučila gospođu Zeck i njen dom.
Nevezano za smeštaj, htela bih samo da pomenem da je život u Londonu skup. Sav novac koji sam ponela sam mahom potrošila na hranu, prevoz i razne atrakcije, ali ponajviše na prva dva jer su atrakcije po Londonu ili besplatne, ili sam uspela da uhvatim neke studentske popuste, ili sam uštedela zahvaljujući London Pass-u. Oni koji su išli u šoping su potrošili još više novca od mene.
Sve u svemu, jedno divno iskustvo. Za mesec dana sam izbalansirano i učila i uživala, upoznala brojne ljude sa raznih strana sveta, upoznala englesku prestonicu i polagala ispit koji će mi svakako značiti za buduću karijeru. A najvažnije od svega, ovo iskustvo mi je značajno proširilo vidike i približilo kako izgleda živeti u multikulturalnoj i multinacionalnoj prestonici bez predrasuda i sa puno tolerancije.
Ako budete imali neka dodatna pitanja, slobodno me kontaktirajte.
Srdačan pozdrav,
Una Divac
