U letnjem kampu „Rizničar“ aktivnosti počinju već u nedelju uveče kada deca stignu. Čim roditelji krenu svojim kućama, deca kreću u obilazak imanja na kojem se odvijaju aktivnosti i upoznaju zone kretanja. One potpuno pristupačne, poput: dečje kuće, letnje terase, bazena ili šumice u kojoj vežabamo i igramo se … do onih u koje smeju da zađu samo pod nadzorom, kao što su: štala za konje, ispusti za konje i „zbornica“ ( što nikako ne znači da su konji i nastavnici opasniJ, nego da sa istima treba biti pažljiv!).
U ponedeljak ujutro počinjemo po već dogovorenom rasporedu; delimo se u grupe za obedovanje i aktivnosti, a potom slede jutarnje vežbice u šumi.
Posle doručka jedna grupa kreće na jahanje, a druga na engleski. Posle voćne užine spremni smo za Braneta, našeg reditelja koji je „čarobnjak“ i „mučitelj“, jer samo u takvom spoju možete gledati pozorišnu predstavu nastalu za sedam dana (preciznije, za dvanaestak sati).
RUČAK! Uz poneku suzu nad tikvicama, najopušteniji deo dana… glad i slast letnjeg umora… koja će uskoro biti desertirana kupanjem i brčkanjem u bazenu. Pravila koja postavlja stroga Anja, naša profesorka fiskulture i trener plivanja, prestaju da budu zabrane i postaju šansa za uživanje bez bojazni od povreda. A onda čas srpskog jezika koji se obavezno pretvori čas odeljenjskog starešine (to mi je nešto poznato iz školeJ); za vreme tog časa, zapravo nesvesno, učimo o načinima sporazumevanja, kulturi govora i tome kako sebe želimo da predstavimo drugima.
„Ozbiljan rad“ zahteva slatkiš! Zaslađeni smo spremni da prionemo na otelotvorenje ideja naših dragih nastavnica likovnog Rože i Timike. Ni sami ne verujemo šta sve umemo i možemo da napravimo…
Najuzbudljiviji deo dana… odlazak na sladoled, i onda! Promena grupa: „ Englezi“ iz prve smene postaju jahači i obrnuto. Tu su da nam pomognu: nastavnice Ceca i Daca i treneri Dalibor i Romina.
Večera! I nije kraj!
Nastavnici i konji su davno umoreni i na ivici sna, a za kampere kreću žmurke i vije po dvorištu, šuškanja po sobama, dečje tajne i tkanje budućih uspomena…
„Preživeli“ svedok, Borjana Gavrilov Bolić
